Slikovnica...

Published on 20:05, 02/08,2012

Ovaj post želim da posvetim svemu lepom...jer kad ste tužni,samo u takvim stvarima možete naći beg,zar ne?

Uživajte...

 

Toliko lepih planova imam za budućnost,da bi mogla ceo roman napisati,a možda i dva...Nekako čudno,ali svi ti planovi se kroje uveče,pre spavanja. Oduvek sam želela da obiđem srednjovekovne dvorce širom Evrope...najpre onaj u Škotskoj,gde se snimao legendarni Harry Potter.Volela bih tamo da odem sa Ivanom,Brankicom i Đoletom.Verujem da bi on tamo uradio odlične fotografije,a mi bismo bili modeli naravno. hahaha

Oduvek sam volela one scene iz filmova kada devojke u dugim haljinama plove čamce na nekom jezercetu...ili još bolje kada svitanje Sunca dočekuju na nekoj litici sa pogledom na okean. Zar to nije čarobno?

Uvek sam bila devojčica koja veruje u nemoguće...koja živi sopstvenu bajku.To nije loše zar ne? Jedini problem je što često nisam shvaćena...možda im nisam zanimljiva,verovatno je to,ali ja jednostavno ne želim da budem kao oni.

I dan danas želim da otputujem u Diznilend,to mi je želja još od ranog detinjstva,nadam se da će se nekad i to dogoditi.

Hej,pronašla sam danas divnu pesmu,nadam se da će vam se svideti. 

 U moru bih spavao 

u zenice ti ronim 

Na pločniku bih cvetao 
u hodu ti leje crtam 

Na nebu bih se budio 
u smehu tvom ležaj spremam 

Igrao bih nevidljiv 
u srce ti se zatvaram 

Tišini bih te oteo 
u pesmu te oblačim. 

Vasko Popa

Ups,zaboravih da vas poslužim toplom čokoladom.Jeste li za jednu?

Jedna sam od osoba koje plaču uz tužne filmove o ljubavima,rastancima,prijateljstvima...Film uz koji uvek zaplačem je "Most za Terabitiju". Gledala sam ga sa prijateljima,a film govori o dečijoj mašti,koliko ona može daleko da odvede dete,o iskrenom prijateljstvu i o smrti jedno od to dvoje prijatelja...Patnja čoveka za prijateljem je neprocenjiva,što sam mogla videti u filmu.

A to sam tek kasnije shvatila,kada je počelo planiranje selidbe u Čikago...Bezbroj pitanja u glavi se vrti i dan danas...a najviše boli ono "Da li ćemo se sećati jedni drugih?"

Nadam se da vam nisam dosadila,i da ste uživali. Voli vas vaša Sreća.

 

Ivona Ješić (Zovem se Sreća)

 

 

 


Blogersko zimovanje :) Uživajte!

Published on 17:00, 02/07,2012

Ovaj post posvećujem svim blogerima koji uživaju u zimi,i onima koji bi to želeli ali nisu u situaciji :)) Uživajte dragi moji! Navucite kape,jakne,bunde,ogrnite šaleve i ponesite sanke Kiss hehe
 
Smešteni u nekoj toploj kolibici na Tari,princezi planina uživamo ispijajući topli čokoladu,ili pak čaj...od brusnice,ili šumskog voća? poslužite se!
 
Na vidiku nema televizora,računara...poglede nam privlači prostran kamin u kome pucketa vatra,a evo baš tu vidim leži i malo mače...
Pahulje su dovukle gospođu Lunu (Mesec) na ovaj beskrajni svod koji nam čitavog dana prenosi viđenje valcere...o da,pahulje neprestano plešu.
Sanjarenja,jesi li raspoložena da nam pročitaš par nekih lepih stihova? Hvala :) Ja ću pomoći ostalim damama oko večere,slušajući tebe Sanjarenja,naravno :)
 
Na večerašnjem meniju su punjene pljeskavice,gibanica i domaći kajmak.a? Može li?
Ko sad ne voli zimu? hahahah
 
Ne verujem da ćemo posle večere spavati,verovatno ćemo pričati do kasno u noć...dok tamo na brdu vuk doziva neku od zvezda verovatno...a čopor se negde u daljini oglašava.
 
Jutro,na grane stare jele,baš ispred prozora gladni vrapci čekaju mrvice od večere...Anam,ti beše voliš vrapčiće? Verovatno ćeš ih nahraniti :)
 
Za doručak nas čeka čaj od kamilice,prženice,sir...a ko hoće da se zasladi može pojesti džem od šipuraka i poneku palačinku :)
 
...treba nam snaga,posle idemo na sankanje i grudvanje...a snaga na usta ulazi :) Napravićemo i jednog blogerskog sneška naravno,a zatim će nas neko fotografisati!
 
Na vratima srna već čeka svoj deo doručka...nije se plašila,valjda ju je surova zima ukrotila,a evo na pedeset metara,vas čeka iznenađenje koje sam vam pripredila. Ići ćemo u obilazak planine u zimskim žezama koje vuku dva prekrasna,bela konja :)
 
Ko je raspoložen ranije da ode u kolibu da nam spremi nešto lepo za ručak?
 
Posle ručka svi na po jednu dremku,kako bi se odmorili i bili spremni za dalji provod i druženje,ali ja ne sumnjam da smo i bez spavanja mi uvek spremni i raspoloženi za dugo druženje :)
 
Nadam se da ste uživali,jer ovo je samo za vas dragi moji.
 
Ivona Ješić (Zovem se Sreća) 
 
 
 
 


Pišem ti priču.

Published on 14:35, 02/06,2012

 Sanjarenja nam je priuštila fotogafije,na osnovu kojih treba napisati priču,pa...evo uživajte!

 

...Vetar nosi plave pramenove,dok pahulje nalaze utočište na mom belom šalu.

Beograd.Još jedan sasvim običan dan okupanim mojim razmišljanjima i mojim viđenjima na svet.

Stojim na trgu,samo ja...ljudi oko mene vidim nekud žure ne obazirujući se oko sebe.Svoje probleme,sreću,tugu ili pak radost čini mi se kriju ...

Spuštam pogled i nastavljam dalje,tražeći razliku između skoro istih pločnika...odlučujem da ne gledam ljude. Njih nekoliko me je umalo oborilo na zemlju sebično i prosto nekulturno žureći s skupim torbama,u skupim kaputima...a evo,nema ni pedeset metara od mene vidim drugu stranu života.Starica drhteći u uglu moli za dinar.

Spustih joj par dinara u kutiju,a ona mi jedva boreći se sa životom uzvrati topli osmeh,sa još toplijim pogledom.

Odlučih da uđem u topli objekat drvenih vrata čija vrata samo što ne progovore...

Konak Kneginje Ljubice. Sve odiše istorijom,a duh vremena se oseća u slikama,nameštaju i odevnim predmetima.Evo upravo haljina koju vidim izaziva u meni sliku dame kako šeta pored nekog jezerceta pod senkama starih lipa,uzdignute glave,s blagim osmehom.

Na raskošnoj fotelji kao da mogu videti mače kako bezbrižno drema,sakriveno pod mekani jastučić...Miris čaja kao da osećam šetajući ovuda. Sve odiše toplinom,mirisom starih vremena,onih dobrih...kada niste mogli naići na staricu u uglu kako moli za dinar. 

I pored svega verujem da će ono "bolje sutra" doći nekad...da će se ljudi ponovo smejati onako iskreno sa sjajem u očima,i da će svako imati svoj siguran dom gde će bar jednom moći da oseti miris čaja,i toplinu porodične atmosfere.

Ivona Ješić (Zovem se Sreća)

 


Pahulje mi uvek vrate inspiraciju i učine me na trenutak srećnom!

Published on 11:22, 02/04,2012

Topli pozdrav dragi moji blogeri...Kako ste? 

Kako provodite ove hladne dane u minusu? hehe Nadam se kreativno i korisno! :)

...Nije me bilo neko vreme na blogu zbog nekih tužnih razloga,nažalost :(

Ali evo tu sam,ponovo! Bez obzira na moju tugu,pokušaću da vam kroz postove  šaljem reči,slike,deliće sreće kako bismo ove hladne dane zajedno učinili toplijim.

Inače,ne idemo cele nedelje u školu,zbog snega...tome sam se slatko nasmejala! hahaha

...ali dobro,iskoristićemo to vreme kvalitetno u to sam sasvim sigurna!

Ubeđujem Brankicu i Đoleta da počnu da bloguju...Brankica se malo "nećka" dok Đole razmišlja da počne da bloguje i želeo bi svoje postove da koristi kako bi vam pokazao njegove umetničke fotografija,kako bi pisao o planovima i umetnosti uopšteno...Šta vi mislite o tome?

Jutros nisam imala snagu da odmah ustanem iz kreveta,već sam se izležavalaaa uz knjigu naravno.Malo sam se prepustila mislima,uspomenama stvarajući slike scena iz knjige koja je bajkovitoo najbolja bajka koju sam ikada čitala!

 

Odoh ja da popijem jednu šoljicu čaja,a vi uživajte dok pahulje plešu Sanjarenjin ples (valcer)

Veliki pozdrav!

Ivona Ješić (Zovem Se Sreća)

 


...najtužnije zbogom.

Published on 20:47, 02/01,2012

Tuga je ponovo počela da piše svoje eseje...

Danas sam izgubila vrlo dragu i pre svega bitnu osobu u mom životu! deda.

...previše bole ove suze,ali sam donekle i svesna kako je dobro što je ta osoba uopšte postojala u mom životu. Deda ne postoji više fizički,ali postoji "bogatstvo" koje je podelio sa mnom...uspomene.

U ovim teškim trenucima slike se razmenjuju kroz misli...lutaju,i sećam se vih naših lepih zajedničkih trenutaka...

Kada bi proleće došlo on bi nam brao trešnje...okačio bi ljuljašku na najstabilniju granu i iz prikrajka bi nas gledao srećne.

Zauvek ću ga se sećati...spominjati....voleti!  

...a kad proleće dođe obraću trešnju iza našeg doma,i okačiću ljuljašku...da i dalje podseća na njega! U njegovom osmehu mogla sam videti njegove godine,u kosi srebro,u očima sam mu mogla prepoznati vedrinu Sunca,svežinu izvora...A sada su to samo uspomene. :(

...

Ivona Ješić (Zovem se Sreća)

nadam se da ste dobro blogeri moji najbolji!!!