Zovem Se Sreća

Dragi moji blogeri :)

 

Samo kad bih mogla preneti vam ove divne pahulje,koje su vec zaplesale valcer u mom gradu ^^

 

Jutros me je probudio zvuk kise,koji mi uvek tako prijaaa! Otvorivsi prozor na mojim obrazima osetih duh zime,onaj hladni dodir poljskog vazduha...Vec trazivsi neki topli kardigan da ogrnem preko sebe,naidjoh na album starih fotografija,koje su me tako divno,nezno i spokojno na tren vratile u detinjstvo!

 

...period zivota kada mozes nesmetano da zelis i sanjas.Snovi su cudo!

Secam se svega...kao da je jos juce bilo.Svih snova,pustih zelja,suza i igara se secam ^^

 

Plakala sam cesto...HAHAHAHA,ali nikada u prodavnici za igrackom,barbikom.Doduse secam se da sam pusto zelela kucicu za igranje...onu malu gumenu,ali je nikada nisam dobila.

 

Radovala sam se puno haljinama nalik onim koje balerine nose :) Uvek sam ih sa osmehom nosila i plesala u njima! I da...MNOGO MNOGO MNOGO sam zelela da treniram balet :)

 

Sanjala sam o tome da budem glumica,a mozda i balerina.Samo to,i nista osim toga! :D

 

Kakogod...bilo je lepo.Umela sam da sanjam,mastam i radujem se malim stvarima...A jos srecnija sam sto znam da ta mala Ivona,i dalje postoji ^^

 

 

 

Detinjstvo ima moc da na tren budes na Marsu,na baletskom podijumu...ili na jezeru sa predivnim labudovima. Pre nekoliko dana sam bila Pepeljuga,a jos sledeci dan sam plivala sa malim sirenama i delfinima. A prva simpatija mi je bio MALI PRINC <33

Sve ovo je proizvod maste,zaista cudnog,divljeg decijeg sveta!

 

 

 

JA SAM SHVATILA U CEMU JE CAROLIJA!

 

 

 

Iskreni pozdravi!

 

IVONA JESIC (zovem se sreca)

Ljubim vas sve,najbolji ste!