Zovem Se Sreća

Trudim se da na blogu pišem isključivo o vedrim,lepim stvarima...Ali mislim da u stvari moram pisati o životu,uopšteno.

 

Rodimo se,a da nas niko ne pita,živimo često po pravilima koje drugi kroje,i umiremo tek onako,bez odobrenja.

Život je pun onih malih,sitnih radosti koje mogu učiniti dan,mesec,pa i godinu lepšim i vrednijim,ali nažalost (uvek postoji ono "ALI") postoje  problemi i prepreke koje nam život servira,onako razarajuće okrutno.

 

Možda je glupo što o ovome piše jedna tinejdžerka,ali šta ću...moram,razumite :)

 

Osnovna škola obično važi za lepši period života,i obično je se svi sećaju sa osmehom...možda ću i ja nekad...ko zna.

 

Trenutno,iz osnovne škole ne nosim baš najlepše uspomene...ne želim da izgleda kao da pametujem,ali nove generacije su stvarno okrenute više ka negativnim stvarima.

...Prisustvovala sam događajima kada su moji najdraži prijatelji bili izloženi diskriminaciji i podsmevanju zbog sasvim glupih stvari...Jednostavno treba prihvatiti druge takvi kakvi su,a prvenstveno mora da prihvatimo ljude,sa sve manama i vrlinama,i takve ih treba prihvatiti.

 

Pa zar ne bi bilo dosadno,da smo svi isti?

 

Znam trenutke kada sam bila tužna,zato što su mi najbolji prijatelji tužni,i znam kada nisu imali želju da dolaze u školu. Znam i kada smo pričali jedni druge svoje probleme,savete. Znam i kada smo bili srećni,a neko je hteo da tu sreću unesreći.

 

Volimo da pišemo sastave,pesme,volimo da slikamo,da šetamo prirodom,volimo da čitamo knjige. Da li smo zbog toga neshvaćeni?

 

Često smo imali samo jedni druge,a to je možda i bilo najbitnije. Možda smo zato do dan danas ostali najbolji prijatelji. Teško je to kada vas vršnjaci popreku gledaju,kada vam upućuju one "osmehe",i kada znate kakve se laži o vama prepliću iza leđa. Najpametnije je da na to ne obraćamo pažnju,ali jednostavno...tada to nismo umeli.

 

Sa dolaskom u Srednju školu shvatili smo mnoge stvari,i život nam je servirao lepši,mudriji i pametniji "ep" života,onog tinejdžerskog...

 

Eh,jedino vredno što će ostati iz tog perioda jeste naše prijateljstvo koje traje,evo već 10 godina...

 

Izvinite,ako sam unela imalo negativne energije. Nisam imala nameru.

 

Budite mi dobro!

 

Ivona Ješić (Zovem se Sreća)